|
Naposletku...
Ti
si dobro znala ko sam ja...
Otkud
sad te suze, moja mila?
Rekla
si da se za točak bršljen ne hvata...
Zalud
izgužvana svila...
To
je tako...
Ne
pravi od tuge nauku...
Mami
svetlo na sledećem bregu...
Okopniće
moj otisak na tvom jastuku.
Još
kako. Kao "jezuška" u snegu...
Razbiću
gitaru...
Crn
je mrak ispunjava...
Odavno
se svoje pesme bojim..
Pomera
u meni one gene Dunava...
Pa
ja tečem... I kad stojim...
Ali
opet...
Da
l' bi ikad bila moja ti
da
sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla
si da baš ne umem novce brojati...
I da
je Ništa sve što nudim...
Naposletku,
ti si navek znala da sam svirac...
Brošić
što se teško pribada...
Da
me moze oduvati najblaži Nemirac...
Da
ću u po reči stati...
Da
se neću osvrtati...
Nikada...
Ređaš
po vitrini
fini
porculanski svet...
Al'
ja sam figurica bez žiga...
Pazi...
To je bajka šta ti pada na pamet...
Fali
ti baš ovaj cigan?
Ne,
dušo...
Tek
u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve
su slične u leto zelene...
Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu
suze lepa ženo?
Draga
moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj
je šešir šatra pomična...
Usne,
tice-rugalice... A u oku tajac...
Da
sam kaput sa dva lica...
Odlutaš
ponekad i sanjam sam.
Priznajem,
ne ide, ali pokušavam.
I uvek
dodje d-moll.
Spusti
se k'o lopov po žicama,
ruke
mi napuni tvojim sitnicama
i teško
prodje sve to.
Jedan
d-moll me dobije
kako
odeš ti. U sobi je.
Glupi
d-moll uvek sazna kad je to.
Uhvati
me čvrsto i ne popušta.
Lud
je za tišinom, to ne propušta.
Vodi
me u svoj plavičasti dom.
Jedan
d-moll me razvali,
neki
bi to prosto tugom nazvali.
Nije
to, šta je tuga za d-moll?
Ponekad
te nema i sasvim sam
izmišljam
način da malo smuvam dan,
ali
je lukav d-moll.
Pusti
da se svetla svud priguše,
sačeka
poslednje zvezde namiguše
- vuče
mi rukav: "Idemo!"
Plaši
me on, gde si ti?
Hiljadu
se stvari moglo desiti...
Glupi
d-moll, za kim tuguje svu noć.
Uzme
me u svoju tamnu kočiju.
Nebo
primi boju tvojih očiju.
Znam
taj put, to je prečica za bol.
Jedan
d-moll me razvali,
neki
bi to prosto tugom nazvali.
Nije
to, šta je tuga za d-moll?
Ostala
je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke
stvarčice od Herendi porcelana.
I jedan
pulover u kom si bila...
I ostala je ploča "Best of Ry Cooder"
i fina
mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao
zeljan,
dok me bude...moja
mila...
Curi
od jutros od četir' i pet,
rešilo
nebo da potopi svet.
Nad
gradom danima vise iste kulise.
Poliva
kiša, al' to joj je zanat,
ma,
sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje
više, i sa kišom i bez kiše.
Vreme
se vuče k'o teretni voz,
gde
li večeras da pomolim nos?
Klasika:
"Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.
Prolazi
vreme, al' to mu je manir,
i sve
je to plitko k'o plekani tanjir.
Izeš
sliku, nigde jedra na vidiku.
O,
daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To
ne zna niko, samo ti.
Bez
tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi,
iz plave boce se pojavi,
bar
jednu želju ispuni
i dodaj
svetu malo boje, čudo moje.
Veče
se klati k'o prezreli klip,
teška
vremena, a ja težak tip
- gravitacija
začas uzima svoje.
Slab
sam ja igrač za subotnje gužve,
al'
shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko
pijan lakše život odrobija.
O,
daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To
ne zna niko, samo ti.
Bez
tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi,
iz plave boce se pojavi,
bar
jednu želju ispuni
i dodaj
svetu malo boje, o, čudo moje.
Sustajem
,odustajem,
pritiska
me kao pegla.
Javi
se, pojavi se,
dodaj
svetu malo vergla.
Rekli
su mi da je došla iz provincije,
strpavši
u kofer snove i ambicije.
Drug
je studirao sa njom,
pa
smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih,
Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija.
Srce
stade kao dete da se otima,
tražili
smo se po prethodnim životima.
Ostavih
iza sebe sve,
zablude,
promašaje koji tište,
prosto,
lako, k'o neko beznačajno pristanište.
O,
da mi je da se još jednom zaljubim,
opet
bih uzeo kostim večnog dečaka.
I opet
bih smislio kako da prodangubim
dok
ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda
naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni
galeb iznad mora osrednjih.
Reči
bi sve pokvarile,
samo
se ćutke pokraj mene stisla.
Sami,
svoji, izbeglice iz besmisla.
O,
da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet
bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet
bih znao da se u oblak zadubim
i čekao
bih samo nju, nijednu drugu.
Napiši
mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.
Reči
jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
staklići
kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad
zažmurim.
Ali,
postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari
neprevodive u reči, ne znam...
Napiši
mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo
sam
je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.
A onda,
odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao
tajna
mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako,
eto ti pesma, ludo jedna...
Ole
Lole, pišem ti pesmu devet dana,
brusim
filigranske detalje,
nižem,
al' ništa od đerdana - lepo neće dalje.
Ole
Lole, nameću neki ritam marša,
lude
se klanjaju k'o đeram.
Pevaju
pesme s puno falša, ja po svome teram.
Lole,
valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške lađe,
pustiti
rekom pa žaliti, nek' je đavo nadje.
Lole,
daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa
pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.
Lole,
imaš li ikoga na svetu,
ili
bi samnom na put mogla?
Hajde
da menjamo planetu, sutra dajem oglas.
Ole
Lole, pogledaj samo šta nam rade,
na
karti neba mi smo tačka.
Stavi
pred krevet barikade i mirna Bačka.
Lole,
taman se ludilo rasčisti, taman smo nadomak smisla,
evo
ih sledeći fašisti dok si rek'o "piksla".
Lole,
daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa
pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu, ajde...
Ole
Lole, cakli se mesec k'o medaljon,
al'
nešto goropadno motri.
Postrojen
zvezdani bataljon, fališ na toj smotri.
Ole
Lole, baš tebe briga, slušaš jastuk,
stiskaš
tu svilu kao klešta,
misliš
na neki bezobrazluk. O, Bože, baš koješta.
Ole,
danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo.
Sumnjaš
u živote ranije? Ako, smej se samo.
Lole,
daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa
pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.
Ole
Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške lađe,
pustiti
rekom pa žaliti, nek je đavo nadje.
Lole,
daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa
pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu.
Ole,
danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo.
Sumnjaš
u živote ranije? Ako, smej se samo.
Lole,
daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu,
pa
pusti ponovo Gypsy-je, za moju crnu dušu, Lole moj!
|
